Koncept prodavnice

U pisanju, najteže je početi. Pogotovo kada je ono što bih želeo da podelim sa vama iskustvo koje ne žele svi da vide i kroz negativnu konotaciju.

Uglavnom, Mokoš, a to već znaju i vrapci na grani, je mlad modni brend, nastao kao svojevrsni hobi mame koja je prezaposlena, pre svega, decom, a posle toga i stotinu različitih profesionalaca. strane. U leto 2022. ta mama odlučuje da posveti deo svog života nečemu o čemu je oduvek sanjala, a upravo tako zvuči. Kao dete kada sanja igračku, ova mama je maštala o stvaranju stajlinga ili mnogih stajlinga za neke divne žene, stajling njihovom hrabrošću, iskustvima, borbom. Pa kad ga dizajnira, nacrta, pa kad nacrta, pripremi šaru, pa kad pripremi šaru ili isečenu sliku, zašije je, pa kad šije, odštampa, pa kad odštampa , poklanja ga damama, a kada ga dame pogledaju, odluče da li im je to zaista stajling koji im pristaje za ovu ili onu priliku. Nekada dame ne odlučuju same, imaju vredne ljude koji se time bave, zovu se stilisti, itd. To je umetnost, na slici kako treba. Tako je ovaj hobi kreativni ventil ove mame, ventil kroz stvaranje, kroz ljubav, kroz uživanje. Nije prošlo ni dva dana od osnivanja brenda, primetio je to modni svet Srbije, a usledili su nastupi na renomiranim revijama, izložbama, saradnje sa ljudima koji su veliki preduzetnici kako u svetu mode, tako iu drugim delatnostima. Hobi raste i pretvara se u nešto što će, kako kažu, preko noći biti i lepo i korisno. Zvuči divno. Sada pređimo na korisni deo. Da bi nešto bilo korisno u današnjem svetu, mora biti isplativo, da bi ovaj moj hobi postao isplativ, moram da verujem i/ili da preračunam na osnovu instinktivnih varijabli, a ne empirijskih podataka, nekoliko dugih godina, ovih su sve ekonomski pokazatelji koji nisu. Ne bavim se time ni kada sam započeo iskustvo koje bih opisao u ovom tekstu, ni sada, kada sam prošao kroz iskustvo i želim da budem iskren kako je bilo u u slučaju da se neko drugi nađe u istoj situaciji i sumnja…

Elem, modni dizajneri u Srbiji, posebno na početku karijere, imaju nekoliko opcija kada je u pitanju predstavljanje svog rada. Prva i verovatno najbolja opcija je da se pridružite jednoj od renomiranih Concept Store-a. Sledeće je da imate svoj studio, u Srbiji lokacija mora biti Beograd, najdalje je Novi Sad (ovo je opcija ako ste tamo na duže staze, pa vam je kreativno razmišljanje nešto bliže Evropi, što Nisam ja sam ponosna Srpkinja, važna mi je tradicija pa Beograd). I poslednja opcija je da se celokupna komunikacija sa tržištem odvija virtuelno. Postoje razne opcije, da ne duljim, Instagram je baza, razvija se par finih platformi, nešto kao Asos, ali taj potencijal još nije realizovan. Ovo mi je najmanje omiljena opcija jednostavno zato što gubite direktan kontakt sa kupcem koji se bavi dizajnom sa svim povratnim informacijama o vašoj umetnosti, vrednim.

Pametna ja, biram prvu opciju, mada ne ulazim u Concept Store, koji je među najboljima, već tamo gde se vrata najpre otvaraju. Greška.

Očekujete da ako potpišete Ugovor sa nekim, bilo kim, u bilo kom poslu, jasno, velikim U, zakonom sadržanim u ugovorima, imate obavezu. I kod mene je uvek tako, koja je moja obaveza da se nešto desi, da sarađujem? Da, toliko i toliko, u tom i tom roku, analiziram, valjano, dogovoreno.

A šta je sa pravima? I tu negde želim da istaknem ovu priču, da je istaknem, da je ispričam svim modnim umetnicima, pa i sebi. Ne morate da degradirate svoj rad zbog dobrih odnosa sa vlasnicima prodavnica i zato što ste novi na tržištu. Pošto nemate iskustva u industriji, ne morate da platite veći ceh od onog koji vas sigurno očekuje. Ne morate, ne možete i ne treba nikada da sarađujete sa radnjama koje ne izlažu isključivo kreativni rad naših dizajnera, ako se predstavljaju kao predstavnici stvaralaštva domaćih modnih kreatora. Čak i ako izuzmemo da je sve to nelojalna poslovna priča (čitaj obmana poslovnih saradnika), ne sme se isključiti šteta naneta kreativnosti, vizionarima, njihovom talentu i individualnom zalaganju. I opet, ovde se prebacujem na finansijsku štetu, nerealno niske cene dizajnerskih komada, koji nezakonito eliminišu prave modne kreatore iz igre vrednovanjem njihove odeće. Ne, nije važno. Ne u poređenju sa onim što radite samoj umetnosti, sa samom voljom da kultura u Srbiji napreduje kroz modni dizajn. Nećemo li jeftinim kopijama da vređamo jedinstvenu modu jednog naroda? Nećemo menjati ručnu izradu modnih dizajnera za mašine u inostranstvu da bi pojedinci zaradili novac? Dobro, možda neko želi ovo, ali onda taj neko više nije modni kreator u Srbiji koji se bavi visokom modom i ručnim radom. Nećemo obezvređivati poštenje, posvećenost, naporan rad i nepovoljne uslove poslovanja koje svakako donosi ekonomska kriza i politička situacija naše zemlje u ovim nestabilnim vremenima. Ili? A sad šta me drži budnim. Nećete lagati ponosnog kupca da ste sami dizajnirali nešto, da je vaša proizvodnja to sašila, da su predmeti visoke mode monotono obeležene trenerke, zar ne? Mislim, ako hoćete, imamo zakone, na kraju krajeva zbog njih potpisujemo pomenute Ugovore, sa velikim U. Ja nisam deo toga, odnosno moj hobi i moj kreativni ventil ne žele da mu se pridruže.

Početnici, modni kreatori, vaše modne skulpture su vredne i to se ne sme zaboraviti, osim ako, naravno, ne počnemo da zaboravljamo, da to dozvoljavamo, na početku karijere. Da je neko od nas želeo da pokrene industrijsku proizvodnju odeće, gotovo sam siguran da bi bar neko od nas uspeo. Tako bi Zara i ostali imali još jednog takmičara iz Srbije. To je druga industrija, slično plemenita, ali nikako ista.

Poštovane kolege, dragi modni kreatori, apelujem na vas da sarađujete sa radnjama koje čuvaju našu, našu lokaciju proizvodnje, naš način proizvodnje, naše skice, naš izbor materijala, našu kreativnost, naš način plasiranja na tržište i kulturu prezentacije. Niko ne sme da okači vaše komade na štand i stavi ih u nevidljivi ugao prodavnice dok vam naplaćuje prodaju i izlaganje. Možemo, zapravo možemo, samo onda se to zove iznajmljivanje prostora. Cena je mnogo niža. Da ne spominjemo da svi ulažemo u virtuelnu vidljivost naših brendova. E sad, ako ste već okačili naše dizajnerske komade na štand, prihvatili da ih prodajete za nas i u naše ime, onda bi vaša obaveza bila da se bavite prodajom, a ne da koristite marketinške resurse samih dizajnera kao jedini oblik promocije. I to je pošteno, ne znaju svi definiciju, a i ne moraju, osim ako ste, naravno, prodavnica! Jasno se prodaje u prodavnici u kojoj prodavac prodaje.

Da se ​​vratim samo nakratko, ne znam ni da li ste svesni da marketinški potencijal modnih brendova (Instagram na primer) ne smete da koristite u svoju korist, koji na primer samo zato što plaćamo reklame plaćamo fotografe , mi plaćamo modele, a vi objavljujete na zvaničnom profilu prodavnice, i kada, i kako, i ako želite, to svakako činite. Ne ide to tako, ako već imate na raspolaganju sva moćna sredstva promocije onda ste u najmanju ruku dužni da ih koristite svom snagom. Vaša je odgovornost da imate rezultat iza toga. Rezultat za sve nas, a ne za vas pojedinca ako ste se zbunili. Ne znaš kako, nemaš iskustva, nemaš uspeha… Bez uvrede, menjaj granu i ne kradi svesno ili nesvesno od ljudi. Sve je to pošteno ulaganje modnih kreatora koje ste prokockali. I nemojte se ljutiti dok ovo čitate, to je samo istina, ni kap više, ni kap manje.

Postoji kodeks ponašanja i poslovnog funkcionisanja koji, ako ste modni dizajner, vrlo dobro poznajete. Ne smete ga kršiti. Stilisti, molimo vas da istražite šta predstavljate, pomozite da se sačuva modni potencijal nekih novih velikih imena i umetnika. Projektanti, pročitajte Ugovore koje sklapate i obratite pažnju na svoje obaveze, koje su vaša prava. Tražite da budete predstavljeni u pravom svetlu. Zahtevajte posvećenost od prodajnih agenata u punom smislu te reči. Promocija i tržišna propaganda su sami po sebi razumljivi. To su osnove marketinga, osnove ekonomskog funkcionisanja u svakom poslu. Zahtevajte da se prodavnice-izložbeni prostori odnose prema vašim stvarima kao što se same umetničke izložbe odnose prema ručno rađenim unikatima u slikarstvu, na primer. Ne dozvolite da vrednost vašeg umetničkog dela bude ugrožena prodajom na pogrešnom mestu. Borite se za profesiju kojoj pripadate. Borite se za sve o čemu ste sanjali da biste dobili oblik koji zaslužuje. Borite se za sebe. Vi ste iznad svega toga.

Ovim tekstom nisam imao nameru da nikoga uvredim, samo da pomognem mladim modnim kreatorima u njihovim budućim poduhvatima. Ne zamerite, meni je duboko stalo do ove industrije i verujem da se kulturom i znanjem sve može odbraniti i sačuvati. Ne sviđa se svima ovakav stav, to je sigurno. Srećna Nova godina. Sve najbolje, Vaš Mokoš.